Epilepsija kod ljubimaca – Prepoznavanje i mere pomoći

Epilepsija kod ljubimaca je neobično česta pojava. Neke od vrsta koje su najpodložnije epi napadu su psi, mačke i glodari.

Takođe, jedan od razloga zašto epilepsija kod kućnih ljubimaca može da bude opasan i težak problem, jeste to što je može uzrokovati mnogo različitih stvari. 

Na prvom mestu, naravno, uvek su genetske, nasledne promene, ali pas ili mačka mogu dobiti dijagnozu epilepsije ako je napad usledio tokom neke naprasne promene, straha ili čak trovanja.

“Dobra” strana “reaktivne” epilepsije koja je najčešća kod ljubimaca, je ta što se ovakvi napadi mogu uspešno kontrolisati pomoću terapije, jednom kada se koren problema, odnosno izazivač napada utvrdi i konačno eliminiše iz života ljubimca.

Šta je epilepsija i zašto do nje dolazi kod ljubimaca

Epilepsija se definiše kao hronična neurološka bolest. Međutim, iako se radi o zdravstvenom stanju koje je neizlečivo, pravilnim načinom života i terapijom, epilepsija kod ljubimaca se može uspešno držati pod kontrolom. 

Epilepsija kod kućnih ljubimaca je oboljenje mozga koje se manifestuje ponavljajućim epi napadima. Obično su to “epizode”, i često je nemoguće predvideti novi napad.

Zašto dolazi do epilepsije kod ljubimaca: potencijali i predispozicije

Da bi ljubimac zaista imao epilepsiju kao bolest, njegov mozak mora da ima trajnu (urođenu ili potvrđeno stečenu) predispoziciju za to.

Ponekad je epilepsija kod kućnih ljubimaca posledica takozvanih “abnormalnih neuroloških aktivnosti”. To podrazumeva nekontrolisano električno pražnjenje neurona u mozgu.

Zamislimo da je mozak je pun vode (tečnosti, kao što i jeste jer većinu sastava tela živih bića čini upravo voda) i ako zamislimo neurone kao žice/provodnike. Epi napad kod ljubimca dakle liči na “kratki spoj”, i dovodi do promena u ponašanju i grčenja mišića.

Jednom kada kućni ljubimac dobije dijagnozu epilepsije, znači da će doživotno imati taj poremećaj i moraće da nauči da živi sa “epizodama”. 

Ipak… Nije svaki epileptični napad kod ljubimca znak da on boluje od epilepsije!

Epileptični napad kod kućnih ljubimaca nije bolest već “samo” simptom koji se može povezati i sa drugim bolestima.

Epi napadi se mogu javiti kao posledica trovanja, upale mozga, tumora, povreda glave, moždanog udara, pa čak i bolesti jetre, bubrega ili izražene promene nivoa šećera u krvi, nekih infekcija (štenećak), retko anemije, i sl. Za razliku od genetski uslovljene epilepsije, ova stečena se može javiti i u kasnijem dobu životinje.

Postavljanje dijagnoze epilepsije kod ljubimaca

Da bi epilepsija kod kućnih ljubimaca bila dijagnostifikovana kao konačna, njapre je potrebno sprovesti detaljnu anamnezu bolesti i svih zdravstvenih stanja kroz koje je ljubimac prolazi. Ove informacija naravno dostavlja vlasnik.

Potrebno je i klinički pregledati životinju, uraditi laboratorijske analize (krvi i urina), RTG, neurološki pregled, a ponekad i niz drugih parametara (MR, CT i stanje likvora), da bismo došli do dijagnoze. 

Veterinar na kraju postavlja neku od 5 najčešćih vrsta epilepsije kod kućnih ljubimaca, a to su:

1. Reaktivna epilepsija kod ljubimaca – Rezultat metaboličkog ili nutritivnog disbalansa u organizmu. Najčešći uzrok mogu biti trovanja, poremećaji glukoze u krvi, i sl.
2. Kriptogena epilepsija – Karakteriše se ponavljajućim napadima za koje se sumnja da su uzrok promene na mozgu i lezija nastalih nakon trauma
3. Strukturalna (sekundarna) ili reaktivna epilepsija – Obično nastaje usled upalnih procesa, trauma, tj. udaraca, onda tumora, poremećaja u razvoju mozga, i sl.
4. Idiopatska ili primarna epilepsija – Najčešća. Napadi nemaju konkretan uzrok, ali postoji sumnja da je genetski uslovljena. Prvi napadi se u ovom slučaju javljaju u periodu od 6 meseci do 6 godina.
5. Refleksna epilepsija kod kućnih ljubimaca – Nastaje usled nadražaja iz okoline koji provociraju čula. Npr. trepćuće svetlo i sl.

Simptomi epilepsije kod kućnih ljubimaca

Kako izgleda “tipični” epi napad kod ljubimaca? Tipični epileptični napadaj sastoji se od 3 glavna momenta, a to su:

• Aura
• Iktus (sam napad), i
• Postiktalna faza (faza nakon napada)

U prvoj fazi koja se naziva aura, pas menja ponašanje, zbunjen je, izgleda izgubljeno, dezorjentisano ili uplašeno. Ljubimac će definitivno pokušavati da se sakrije, biće nervozan i pokušaće non stop da bude uz vlasnika. 

Ponekad se dešava da ljubimac tokom “aure” pojačano luči pljuvačku, balavi. Aura može trajati od nekoliko minuta, pa do nekoliko sati.

Druga faza ili iktus varira od blage forme i ukočenosti, pa sve do toga da ljubimac potpuno izgubi svest i funkcije. 

Poslednja faza epi napada traje kratko, od par sekundi do nekoliko minuta. Ukoliko traje duže od 5 minuta smatra se da je pas ušao u produženi napad i treba hitno potražiti  pomoć.

Psihomotorne reakcije kod parcijalnih i “Grand mal” napada

Kod psihomotornog napada dolazi do promene ponašanja, ali ne i do gubitka svesti. Prepoznaje se po “izgubljenom” pogledu, odsutnosti, zagledanosti u daljinu i sl. Ponekad se javljaju pokreti koji liče na “hvatanje muva”, mljackanje i lizanje usana. 

Parcijalni (fokalni) napadi podrazumevaju promene slične kao kod velikog napada samo u manjem obimu. Takođe, ovakav napad je obično lokalizovan na jednoj strani tela. Dolazi do grčenja mičića jednog ekstremiteta ili određene strane tela.

Kod generalizovanog napada ili grand mal napada, dolazi do potpunog gubitka svesti, grči se celo telo, pas se koči, i jedan od najkarakterističnijih pokazatelja je “veslanje” nogama i “galopiranje” dok je u šoku. 

Ljubimci tada zabacuju glavu unazad, može doći do nekontolisanog mokrenja, i vršenja velike nužde, balavljenja sa pojavom pene na ustima i gutanje je onemogućeno.

Da li je epi napad kod kućnih ljubimaca opasan i bolan?

Iako epilepsija kod ljubimaca, odnosno epileptični napad kod ljubimaca izgleda dramatično i prouzrokuje veliki stres vlasniku, za psa ovo nije bolno iskustvo. 

Napadi ne izazivaju bol životinji, samo uzrokuju nemir, zbunjenost ili paniku kod psa. U OVOM tekstu smo opisali nekoliko načina da svom ljubimcu pomognete da se izbori sa napadom panike.

Pobrinete se samo da se pas ne povredi tokom napada i udaranja o predmete oko sebe, i verovatnoća da će epi napad kod ljubimca imati ozbiljnije posledice je izuzetno mala. Obavezno se pobrinite se da je pas na podu kako ne bi pao sa visine.

Kako pomoći ljubimcu tokom epi napada

Epi napad kod ljubimca se ne može predvideti, a može biti izazvan nekim stresom na javi ili čak u snu, dok pas miruje ili spava.

Okidač za pojavu napada može biti bilo koja promena moždane aktivnosti: prelazak iz sna u budno stanje ili uzbuđenje zbog hranjenja, umor, glad, grmljavina, jaka svetlost, i dr.

U koliko postoji povezanost napada sa ovim okidačima vlasnik će vremenom znati kako da promeni navike kako bi smanjili pojavu napada. Poboljšate kvalitet života psu i smanjite mogućnost pojave napada!

Kako da se ponašate tokom napada?

Bitno je da ostanete pribrani, koliko god da je to teško u datom trenutku. Epileptični napad kod ljubimaca ume da izgleda dramatično i sigurno će izazvati veliki strah, ali čak i u panici morate da regujete ispravno. 

Obezbedite prostor oko psa tako što ćete pomeriti nameštaj i sve predmete na koje može da se udari i povredi. 

Nikako ne gurajte psu ruku u usta da izvučete jezik.  Psi se ne mogu ugušiti svojim jezikom kao ljudi ali vas može ozbiljno povrediti nekontrolisanim pokretima vilice. 

Možete ga smirivati glasom, nežno mu pričajte, ali ga nemojte maziti. Smanjite buku i prigušite svetlo!

Budite pribrani za sledeću radnju!

Merite vreme trajanja napada ili snimajte napad. Veterinaru će snimak napada biti korisna informacija. Zabeležite datum kada se napad javio, vreme trajanja, karakter i intenzitet napada.

Šta raditi posle napada? Vreme je za veterinara i analize

Epilepsija je česta hronično-neurološka bolest kod ljubimaca. Često je prate dramatični simptomi i zahteva doživotno lečenje i praćenje od strane vlasnika i, naravno, veterinara.

Savet i upućenost veterinara je od ključne važnosti! Ukoliko je napad trajao duže od 5 minuta ili se ponavlja u kraćim intervalima (klaster napad) – hitno ga odvedite kod veterinara. 

Nelečena i nekontrolisana epilepsija kod ljubimaca može da dovede do hipertermije, rasta telesne temperature i dovesti do drugih problema koji životno ugrožavaju ljubimca.

Epilepsija kod ljubimaca i terapija

Najčešći lek koji se koristinu terapiji je fenobarbiton, ali on neće biti prepisan svakom psu sa epi napadom. O svakom pojedinačnom slučaju će odlučiti veterinar, u zavisnosti od toga koliko se često napad epilepsije kod ljubimca javlja, da li je u “klasterima” ili se radi o produženim napadima. 

Ipak, jednom kada pas dobije terapiju “antikonvulzivima” (antiepilepticima), na njoj će ostati do kraja života.

Prekidanje terapije može dovesti do pojačavanja napada, zato je bitno da se pridržavate propisane terapije. 

Manji broj pasa na terapiji prestaje da ima napade, ali cilj terapije je da se smanji učestalost i intenzitet napada.

Šta još možemo učiniti da predupredimo epilepsiju kod ljubimaca

Redovna vakcijancija, čišćenje od crevnih parazita, kontrola srčanog crva su preduslovi za dugovečan i kvalitetan život ljubimca. 

Ishrana u sitacijama kada ljubimac ima epi napade može mnogo da doprinese. Neka istraživanja su pokazala da hrana bez žitarica, kao i hipoalergenska hrana može da spreči i predupredi pojavu epilepsije. 

Suplementi cu takođe bitna stavka u budućem životu ljubimca sa epilepsijom. Omega 3 masne kiseline su korisni za nervne ćelije i prenošenju nervnog impulsa, ali istraživanja počinju velike nade da polažu i u CBD ulje kao način umirivanja psa i ublažavanja simptoma epilepsije. 

Folna kiselina će pomoći izgradnju novih nervnih ćelija, a antioksidansi poput vitamina C i vitamina E, kao i vitamin B12 će smanjiti uticaj neuropatije.

Rasa i epilepsija kod ljubimaca

Iako uzrok epilepsije kod ljubimaca može biti nepoznat, glodari su najpodložniji ovom neurološkom poremećaju, kao i neke rase pasa koje imaju genetsku predizpoziciju za njenu pojavu. To su pre svega psi kao što su: 

• Bigl,
• Retriver,
• Pudle,
• Irski seteri,
• Border koli,
• Jazavičari,
• Nemački ovčari,
• Koker španijeli. 

Prvi napad epilepsije kod ljubimca će se dogoditi u prvim godinama života, obično do 3. godine. Kod pasa sa epilepsijom se ne preporučuje dalje parenje.

Nadamo se da je ovaj kratki pregled epilepsije kod kućnih ljubimaca bio dovoljan podstrek vlasnicima da sve neuobičajene radnje i pojave kod pasa i mačaka prijave na vreme svom veterinaru. 

Budite uz ljubimca kada mu je to potrebno; ne (samo) kada se već razboli, već i kada pokaže da mu nešto smeta, da nešto ne voli, da mu hrana ne prija, da voli mrak ili tišinu. Njegovo ponašanje (odnosno promene u ponašanju) biće vam najbolja garancija za dug i zdav život!