Sud pravde Evropske unije
SAOPŠTENJE ZA JAVNOST br. 141/20
Luksemburg, 19. novembra 2020
Presuda u predmetu C-663/18
B.S. i C.A. protiv Javnog ministarstva i Nacionalnog saveta farmaceuta
Država članica ne može zabraniti stavljanje u promet kanabidiola (CBD) koji je zakonito proizveden u drugoj državi članici, kada se ekstrahuje iz biljke Cannabis sativa u celosti, a ne samo iz njenih vlakana i semena
Ova zabrana, međutim, može biti opravdana u cilju zaštite javnog zdravlja, ali ne sme izlaziti iz granica mera koje su neophodne za njegovo ostvarivanje
B.S. i C.A. su bivši direktori kompanije čiji je cilj bio stavljanje u promet i distribucija uljanih elektronskih cigareta sa kanabidiolom („CBD“), molekulom prisutnim u konoplji (ili Cannabis sativa) i delu porodice kanabinoida. U ovom slučaju, CBD je bio proizveden u Češkoj od biljaka konoplje koje su uzgajane na zakonit način i pri čemu je biljka korišćena u celosti, uključujući listove i cvetove. Zatim je uvezen u Francusku kako bi se pakovao u kertridže za elektronske cigarete.
Protiv B.S. i C.A. pokrenut je krivični postupak jer se, prema francuskom zakonu , samo vlakna i semena konoplje mogu staviti u komercijalnu upotrebu. Nakon što ih je Krivični sud Marseja u Francuskoj osudio na uslovne kazne zatvora u trajanju od 18 i 15 meseci, uz novčanu kaznu u iznosu od 10 000 evra, uložili su žalbe pred Apelacionim sudom Eksa an Provans u Francuskoj. Tako je ovaj sud doveo u pitanje usklađenost francuskog zakonodavstva sa pravom EU, u delu kojim se zabranjuje reklamiranje CBD-a legalno proizvedenog u drugoj državi članici, kada se izdvaja iz biljke Cannabis sativa u celosti, a ne samo iz njenih vlakana i semena.
U današnjoj presudi, Sud utvrđuje da pravo EU, a naročito odredbe o slobodi kretanja robe, isključuju nacionalne zakone poput onog o kome je reč.
Kao prvi korak, Sud donosi odluku o zakonu koji se primenjuje u datoj situaciji.
S tim u vezi, on ostavlja po strani propise koji se tiču zajedničke poljoprivredne politike . To sekundarno zakonodavstvo važi samo za „poljoprivredne proizvode“ navedene u Aneksu I Ugovora o EU. CBD, izdvojen iz celokupne biljke Cannabis sativa, ne može se smatrati poljoprivrednim proizvodom, za razliku od, na primer, sirove konoplje. Stoga ne potpada pod te propise.
Sa druge strane, Sud uočava da su odredbe o slobodi kretanja robe unutar Evropske unije (članovi 34. i 36. Ugovora o funkcionisanju Europske unije) primenljive, jer se CBD, o kome je reč u glavnom postupku, ne može smatrati „opojnom drogom“. Pri donošenju tog zaključka, Sud najpre podseća da se osobe koje plasiraju opojne droge ne mogu oslanjati na slobodu kretanja, jer je njihovo stavljanje u promet zabranjeno u svim državama članicama, uz izuzetak strogo kontrolisane trgovine u medicinske i naučne svrhe.
Sud se potom osvrće na to da se u definisanju pojmova „droga“ ili „opojna droga“, zakon EU , između ostalog, poziva na dve konvencije Ujedinjenih nacija: Konvenciju o psihotropnim supstancama i Jedinstvenu konvenciju o opojnim drogama. CBD se, međutim, ne pominje u prvoj i, mada je tačno da bi doslovno tumačenje druge moglo dovesti do toga da se klasifikuje kao droga, s obzirom na to da se radi o ekstraktu kanabisa, takvo tumačenje bi protivrečilo opštem duhu te konvencije i njenom cilju da zaštiti „zdravlje i dobrobit čovečanstva“. Sud primećuje da, prema trenutnim naučnim saznanjima, koja se nužno moraju uzeti u obzir, za razliku od tetrahidrokanabinola (često zvanog THC), drugog kanabinoida konoplje, izgleda da CBD nema nikakvo psihotropno dejstvo niti bilo kakav štetan uticaj na zdravlje ljudi.
Kao drugi korak, Sud nalazi da odredbe o slobodi kretanja robe isključuju zakone kao što je onaj o kome je reč. Zabrana stavljanja u promet CBD-a predstavlja meru sa jednakim dejstvom kao i kvantitativna ograničenja uvoza, zabranjena članom 34 Ugovora o funkcionisanju Europske unije. Sud ipak ističe da taj zakon može imati opravdanje u nekom od temelja javnog interesa utvrđenim u članu 36 UFEU, kao što je cilj zaštite javnog zdravlja na koji se poziva Republika Francuska, pod uslovom da je taj zakon odgovarajući kako bi se osiguralo ostvarivanje tog cilja i ne prevazilazi mere koje su neophodne za njegovo postizanje. Iako je procena toga na nacionalnom sudu, Sud u vezi sa tim iznosi dva uvida. Prvo, navodi da se čini da zabrana stavljanja u promet ne bi uticala na sintetički CBD, koji bi imao ista svojstva kao i CBD o kome je reč, i koji bi mogao da se koristi kao zamena. Ako bi se ta okolnost dokazala, to bi značilo da francusko zakonodavstvo nije odgovarajuće za ostvarivanje cilja zaštite javnog zdravlja na dosledan i sintetičan način. Drugo, Sud prihvata da Republika Francuska nije dužna da dokaže da su opasna svojstva CBD-a identična svojstvima određenih opojnih droga. Međutim, nacionalni sud mora proučiti dostupne naučne podatke kako bi bio siguran da stvarni rizik po javno zdravlje nije zasnovan na čisto hipotetičkim razmatranjima. Odluka o zabrani stavljanja u promet CBD-a, koja predstavlja najrestriktivniju prepreku trgovini proizvodima koji se zakonito proizvode i prodaju u drugim državama članicama, može se usvojiti samo ukoliko se čini da je taj rizik dovoljno utvrđen.
NAPOMENA: Zahtev za preliminarnom odlukom dozvoljava sudovima i tribunalima država članica da, u sporovima koji se pred njima pokreću, Sudu upućuju pitanja o tumačenju prava Evropske unije ili validnosti akta Evropske unije. Sud pravde ne odlučuje o samom sporu. Na nacionalnom sudu ili tribunalu je da reši slučaj u skladu sa odlukom Suda, koja na sličan način obavezuje druge nacionalne sudove pred kojima se pokreće slično pitanje.
Nezvanični dokument za korišćenje u medijima, koji nije obavezujući za Sud pravde.
Puni tekst presude objavljen je na veb stranici CURIA na dan donošenja.
Kontakt za štampu: Žak Rene Zamit (+352) 4303 3355
Slike donošenja presude dostupne su na „Europe by Satellite“ (+32) 2 2964106
PREVOD: VESTRATEK.RS
